Skript: Uloga dozvole

James R. Allen i Barbara Ann Allen

Kao što je to još Berne istakao, Skript je projektovan da traje ceo život. On se bazira na kontinuiranom potkrepljivanju roditeljskog programiranja kao i na odlukama donešenim u detinjstvu. Ove odluke, zauzvrat, baziraju se na 4 nezavisna faktora: (1) onim roditeljskim porukama  koje dete prihvata, (2) njegovoj ezistencijalnoj poziciji, (3) njegovom ograničenom zivotnom iskustvu i (4) njegovom nivou kognitivnog razvoja.

 

Posmatrajući decu i odojčad u jaslicama i dečjim psihijatrijskim ustanovama, interesovanje autora pobudilo je pojavljivanje dva faktora, do tada nedovoljno isticana u literaturi o TA. Prvo, deca ne moraju nužno pokupiti dozvole i zabrane od svojih roditelja. Neka deca aktivno traže altrenativno programiranje od svojih vaspitača, roditelja druge dece, pa čak i od fanataziranih roditelja. Drugo, kako su to Piaget, njegovi studenti i kritičari razjasnili, kognitivni stil deteta je prilično raličit od “čoveka u malom”. Na primer jedna trogodišnja devojčica postajala je sve uznemirenija opuštenošću odraslih oko sebe, koji su pokušavali da je umire dok je pokazivala na svoju ruku u gipsu i cvilela “Slomila se”. Za nju, reč “slomljena” značila je nešto vrlo konkretno: očekivala je da joj ruka otpadne.

Na nekim sličnim osnovama, svako od nas odlučuje kakav ce mu život biti a zatim selektivno ulazi u interakcije i snimanje sveta oko sebe, koje podržava i reafirmiše ove odluke. Da bi osoba promenila svoj script nephodno je da izvrsi redefinisanje odluka donešenih u detinjstvu. Dusay i Steiner su ukazali kakv značaj imaju dozvola, zaštita i moć u ovom procesu.

 

Proširenje dozvola

Kliničko iskustvo navelo je autore da postave hipotezu da dozvole koje su potrebne svakom detetu - i svakom pacijentu - mogu biti poređane u hijerhijski niz. Svaki od nivoa je neophodan i značajan po sebi, ali takođe zavisi i od čvrstine nivoa koji mu predhode. Preskačući standardne dijagnostičke kategorije, ove dozvole u osnovnim crtama mogu biti prikazane na sledeći način:

Dozvola na postojanje

Dozvola da se na originalan, sebi svojstven način iskuse senzacije, misli i osećanja, bez obzira na to što drugi ljudi smatrali da osoba treba da misli ili oseća.

Dozvola da se bude bude svoga pola i godišta, sa potencijalima za rast i razvoj

Dozvola da se bude emocionalno blizak sa drugim ljudima

Dozvola da se bude svestan svoje bazične životne pozicije.

Dozvola da se promeni životna pozicija

Dozvola da se bude uspešan u seksu i u poslu, odnosno da se sopstvena seksualnost i seksualnost drugih vrednuje

Dozvola da se život smatra smislenim i vrednim življenja

Ova proširenje (progresija) nužnih dozvola podudara se sa Ericksonovim teorijom razvoja ličnosti, po kojoj se on odvija u osam faza, sa jedne strane determinisanim društvenom svesnošću osobe i njenim interakcijama u širem socijalnom radijusu, a sa druge strane, bar načelno, tendencijom društva da poziva i bude predusretljivo prema potencijalima i ohrabruje njihov optimalan razvoj.

Kao i Ericksonov epigenetički model, i konceptualni model progresije dozvola koji su ponudili autori implicira da psihosocijalni razvoj prolazi kroz više kritičnih prelomnih tačaka. On nadalje implicira da je svaki nivo dozvole i odgovarajuće mu psihosocijalne potpore povezan sa ostalima nivoima, da svaki od njih pojedinačno zavisi od pravilnog razvoja ostalih, te da svaki od nivoa u izvesnom obliku egzistira i pre svog kritičnog perioda.

Imajući stalno na umu upozorenja kojima su nas opskrbili Steiner i Lee u cilju toga da terapeut ne bi bio uhvaćen u pacijentove tekuće dramske trouglove, uvideli smo da je ovaj konceptualni okvir koristan u sugerisanju specifičnog nivoa terapijske koncentracije. Celog svog života Berne je tragao za načinima  kako da  ljude “leči” brže. Na kraju, čini se prilično neefikasnim svakog pacijenta posednuti za sto sa sedam glavnih jela, kada je njemu potrebna samo salata! Ovde je predstavljen metod određivanja kursa koji ce individualni pacijent smatrati najkorisnijim za sebe.

Autori smatraju da je važno da pacijent primi dozvole onim redosledom kojim su skicirane (gore). Ukoliko je terapeutov rad usmeren na visok hijerarhijski nivo, ali u isto vreme niži hijerarhijski nivoi nisu bili adkvatno prorađeni, rad može biti neterapijski  ako ne čak i veoma opasan. Na primer, ma koliko da bistri, mladi shizofrenični pacijent može biti zainteresovan za pitanja iz domena osmog nivoa, malo je verovatno da ce on od potenciranja takvih filosofsko-mističnih pitanja “profitirati”, a činenica je da ona mogu rapidno pogoršati njegovo stanje.

Iako variraju u odnosu na moć terapeuta, većina od brojnih modela psihoterapijske intervencije, koji su danas popularni slažu se više nego u jednom nivou u hijerarhiji dozvola. Ipak, svaki terapeutski stil ima tendenciju isticanja jednog posebnog nivoa; na primer Steinerovi “permisioni razredi” izgleda da su postavljeni na prvi i drugi nivo. Tehnike nošenja sa reketiranjem  Fanite English više od rada Hilde Bruch, senzorne eksploracije Else Ginder, Charlotte Selver i njenih učenika, trening svesnosti sada i ovde u  geštaltu, biofidbek kao  i neki aspekti Joge i terapije pokreta su prvenstveno postavljeni na drugi nivo. Nasuprot tome, Franklova logoterapija , psihosinteza, terapija vrhunskog iskustva i drugi izdanci religiozne i mistične prakse postavljeni su na osmi nivo.

Mi verujemo da ovaj konceptulni okvir čini jasnijom ulogu terapeuta – on pomaže pacijentu da izbalansira raznorodne tendencije u toku svog razvoja, i tako napreduje u svom rastu i razvitku. Konačno, biće potrebno da pacijent da ove dozvole samom sebi. U toku tog procesa, to jest menjanja, obično na površinu izlaze kombinacije neka četiri specifična katastrofična očekivanja:

“Ukoliko se promeniš, bićeš uništen ili bar kažnjen” (gubitak ljubavi, odobravanja i “stroukova”)

“Ukoliko se promeniš, neko (majka) će biti uništen”

“Ukoliko se promeniš, svet (porodica) će biti uništen” (ili bar opustošen)

“Ukoliko se promeniš nećeš se zaustaviti na tome” (porodični homeostatski mehanizmi će ponovo uspostaviti status quo).

Čovečanstvo projektuje ove teme na kozmički plan; one igraju aktivnu rolu u ljudskim mitovima. Prva tema se otkriva u mitu o Raju i legendi o Ikaru. Druga se susreće u mitu o Orfeju a treća u mitu o Pandori. Mit o Edipu je kulminacija: on kombinuje sva tri predhodna.

Da bi se suočio sa ovim katastrofičnim očekivanjima kao i da bi bio u stanju da se nosi sa “očajem” perioda tranzicije kroz koji prolazi, u trenucima kada mu ponestaje volje da nastavi kao pre a uz to je još i nesiguran da je ono sto radi prava stvar, pacijentu su potrebna  i ostala dva od terapijskog Velikog Trojstva: Snaga i Zastita.

REFERENCE:

  • [1] Allen J. R.: "Drop-Outs and Wonderers of the Hip Generation", in  The American Handbook of Psychiatry, Volume 3, Aricti S. Caplan, G. (ed), Basic Books, in press.
  • [2] Assagioli R.: Psychosyn thesis, Viking Press, New York 1965.
  • [3] Berne E.: Sex in Human Loving, Simon and Schuster, 1970, p163.
  • [4] Bindrim P.: "Facilitating Peak Experiences", in Ways of Growth, Otto H. and Mann J. (ed), Viking Press, 1968
  • [5] Bruch H.: "Obesity" in Adolescence: Psychosocial Perspectives, Caplan G. and Lebovici S. (ed), Basic Books. 1968
  •  [6] Campos L.: "Transactional Analysis of Witch Messages", Transactional Anal. Bull. 9:34, 1970
  • [7] Dusay J. and Steiner C.: "Permission Protection and Potency" in Comprehensive Group Psychotherapy, Williams and Wilkins, 1971, p198.
  • [8] English F.: "The Substitution Factor: Rockets and Real Feelings" Trans. Anal. J. 1:4, Oct., 1971, pp225-230.
  • [9] Erikson E.: Childhood and Society, Norton & Co., 1950
  • [10] Frankl V.: "Beyond Self-Actualization and Self -Expression", J. of Existential Psychiatry, Volume 1, 1960.
  • [11] Green E. and Green A.: "On the Meaning of the Transpersonal" J. of Transpersonal Psychology 3, 1971
  • [12] Lee R.H.: "The Psychotherapist as Rescurer", Transactional Anal. J. 112, April 1971
  • [13] Piaget J.: Psychology of Intelligence, Harcourt, Brace and World, New York, 1950
  • [14] Selver C. and Brooks CVW: Chapter in Exploration in Human Potentialities, Otto H. (ed), Charles Thomas, 1966.
  • [15] Steiner C.: "Script and Counter-script", Transactional Analysis Bull, 5:18, April 1966
  • [16] Steiner C. and Steiner V.: "Permission Classes", Transactional Analysis Bull, 7:28, October 1968
  • Copyright © James R. Allen & Barbara A. Allen, all rights reserved.
  • *Ovaj članak je originalno izdat u Transactional Analysis Journal, vol. 2, no. 2, April 1972, s. 72-74.
  • (prevela Jasna Niketić-Filipović)

 


Ocenite ovaj članak
(0 glasova)
nazad na vrh

Prijavite se na mailing listu

Ako želite da dobijate najnovije informacije direktno sa sajta, prijavite se na našu mailing listu.
Hvala što ste se prijavili na našu mailing listu.

Pretraga

Voditelji treninga

dr Zoran Milivojević

06.12.2012

dr Zoran Milivojević

Zoran Milivojević, dr med., diplomirani transakciono-analitički psihot...

Detaljnije
dr sci. Nataša Cvejić-Starčević

06.12.2012

dr sci. Nataša Cvejić-Starčević

Dr sci. Nataša Cvejić-Starčević, diplomirani psiholog i transakciono-a...

Detaljnije
dr Aleksandra Bubera

06.12.2012

dr Aleksandra Bubera

Aleksandra Bubera, dr med., psihijatar i transakciono-analitički psiho...

Detaljnije
Maja Stoparić

06.12.2012

Maja Stoparić

Maja Stoparić, diplomirani psiholog i transakciono-analitički psihoter...

Detaljnije
Dragana Jovanović Boka, master pedagogije

06.12.2012

Dragana Jovanović Boka, master pedagogije

Dragana Jovanović Boka, diplomirani pedagog, (master pedagogije) psiho...

Detaljnije
Mr sci. Sonja Radojković

06.12.2012

Mr sci. Sonja Radojković

Mr sci. Sonja Radojković, diplomirani psiholog i diplomirani trasakcon...

Detaljnije
Prof. dr Mirjana Divac Jovanović

06.12.2012

Prof. dr Mirjana Divac Jovanović

Vanredni profesor dr Mirjana Divac Jovanović, diplomirani psiholog i t...

Detaljnije

Šta je Transakciona analiza?

Nacionalni sertifikati

TA Knjige

  1. Najnovije vesti
  2. TAGOVI

Kurs TA 101

Pitanja i odgovori

Sign In or Create Account