Transakciona analiza je teorijski i praktični pristup razumevanju ličnosti, komunikacije i međuljudskih odnosa. Razvio ju je psihijatar Eric Berne sredinom 20. veka.
TA proučava načine na koje ljudi misle, osećaju, donose odluke i stupaju u odnose, a posebno obrasce koji se ponavljaju u različitim životnim situacijama. Najpoznatiji TA koncepti uključuju ego stanja Roditelj–Odrasli–Dete, transakcije, životne pozicije, Igre i životni skript.
Jedna od važnih osobina TA jeste što složene psihološke procese opisuje jasnim i razumljivim jezikom, pa se njeni koncepti mogu koristiti i za lični razvoj i za profesionalni rad sa ljudima u različitim oblastima (psihoterapija, savetovanje, edukacija, organizacije i brojne druge).
Ne.
Iako je transakciona analiza nastala kao psihoterapija, ona danas ima daleko širu primenu. Pored psihoterapijskog polja primene, postoje još i polje savetovanja, polje pedagoško-andragoškog rada, polje delovanja u radnim organizacijama i korporacijama, kao i različita polja primene od umetnosti do književnosti.
Zbog toga je osnovna edukacija iz transakcione analize otvorena svima jer su kasnije brojne specijalizacije.
Čak i oni koje zanima da postanu psihoterapeuti ne moraju biti psiholozi ili psihijatri. Prema Strazburškoj deklaraciji iz 1990. (vidi sajt Saveza društava psihoterapeuta Srbije www.savezpsihoterapeuta.org) psihoterapija je samostalna profesija u koju se može ući na više različitih načina. Za nju su pogodna ulazna vrata neki humanistički fakultet, ili neki drugi fakultet. U tim slučajevima budući psihoterapeut treba da stekne dodatna znanja iz oblasti psihologije, psihopatologije, psihodijagnostike i drugih psihoterapijskih modaliteta.
Zakonski status psihoterapije i uslovi za bavljenje psihoterapijom razlikuju se od države do države. U nekim zemljama psihoterapija je regulisana kao samostalna profesija, dok je u drugim i dalje povezana sa zdravstvenim sistemom ili određenim osnovnim profesijama.
Istorijski gledano, psihoterapija je dugo bila vezana pre svega za medicinu i psihijatriju, pa su se njome u pojedinim sistemima mogli baviti uglavnom lekari. Danas je situacija znatno raznovrsnija i u mnogim evropskim zemljama psihoterapija se razvila kao posebna profesija sa sopstvenim obrazovnim i stručnim standardima.
U Srbiji je za osobe koje nemaju osnovno obrazovanje iz psihologije, medicine ili drugih srodnih oblasti moguće uključivanje u psihoterapijsku edukaciju uz dodatno obrazovanje iz oblasti koje svaki psihoterapeut treba da poznaje bez obzira na modalitet. Ovaj deo obrazovanja realizuje se kroz psihoterapijsku propedeutiku, u skladu sa standardima Saveza društava psihoterapeuta Srbije (savezpsihoterapeuta.org).
Pored propedeutike, kandidat mora da ispuni i sve kriterijume konkretnog psihoterapijskog modaliteta za koji se opredelio. To uključuje teorijsku i praktičnu edukaciju, lični rad, superviziju, rad sa klijentima i završnu procenu kompetencija.
TA Centar u svom radu prati relevantne standarde Evropske asocijacije za psihoterapiju (EAP) i Saveza društava psihoterapeuta Srbije (SDPS).
Važno je znati da samo pohađanje edukacije ne garantuje automatski sticanje zvanja psihoterapeuta. Završna kvalifikacija podrazumeva procenu profesionalnih kompetencija, etičnosti i spremnosti kandidata za samostalan rad sa klijentima. Ukoliko edukatori i supervizori procene da kandidat još nije dostigao potreban nivo stručne i lične spremnosti za bezbedan i odgovoran rad, sertifikacija može biti odložena dok se potrebne kompetencije dodatno ne razviju.
Ne. Uvodni kurs iz transakcione analize nije psihoterapija za polaznike, već edukativni program.
Tokom kursa polaznici upoznaju osnovne TA koncepte i često ih povezuju sa sopstvenim iskustvom, odnosima i načinima komunikacije. Zbog toga edukacija može imati lični razvojni efekat i podstaći samorefleksiju, ali njen cilj nije lečenje psiholoških problema niti zamena za individualnu ili grupnu psihoterapiju.
Ako polaznik želi da radi na ličnim teškoćama ili problemima koji zahtevaju psihoterapijski tretman, preporučuje se da to radi u okviru zasebnog psihoterapijskog odnosa.
Uvodna edukacija iz transakcione analize predstavlja prvi nivo upoznavanja sa TA teorijom i metodom. U TA Centru ona se trenutno realizuje u dva formata: Starter i Basic.
Starter je kraći uvodni format, organizovan kao dvodnevni kurs u ukupnom trajanju od oko 12 sati (TA 101). Njegov cilj je da polaznicima omogući da se upoznaju sa osnovnim idejama, pojmovima i načinom razmišljanja u transakcionoj analizi, kroz rad sa akreditovanim TA edukatorom. Nakon ovog kursa polaznici mogu proceniti da li žele da nastave sa daljom, višegodišnjom edukacijom iz transakcione analize.
Basic format predstavlja prvu godinu edukacije iz transakcione analize, u okviru koje se nalazi i TA 101. Uobičajeno traje oko deset jednodnevnih radionica, odnosno približno 60 sati. Tokom prve godine polaznici stiču šire i dublje znanje o osnovnim TA konceptima i upoznaju se sa osnovnim načinima njihove primene u razumevanju sebe, komunikacije i međuljudskih odnosa.
Znanja stečena tokom prve godine mogu se koristiti u ličnom i profesionalnom razvoju. Edukacija može podstaći samorefleksiju i promenu načina na koji polaznici razumeju sebe i druge, ali nije psihoterapija niti zamena za psihoterapijski rad.
Na kraju prve godine predviđena je završna procena znanja, a polaznici dobijaju odgovarajuću potvrdu u skladu sa pravilima programa.
Ukoliko polaznik želi da nastavi naprednu edukaciju, sati ostvareni tokom prve godine ulaze u ukupan fond sati edukacije u okviru TA Centar programa.
